Svaku večer isto.

      Dođem umorna iz škole, uključim tv, kad ono - neka nova "Šeherezada" plače jer ju njezin "Onur" ne voli. Mislim, hajde da su dvije sapunice, ali ima ih sto! Normalna osoba nema što gledati a da nije sapunica. Mislim da to baš nije normalno. Tek sam španjolski naučila, a oni počeli puštati ta turska čudesa. I sad mogu birat: Asi, Ezel, Suze Bospora ili pak nešto deseto.

     A obiteljske filmove i emisije stavljaju u 22 i 23 h da bi bakice mogle pogledati Ezela. Baš divno, zar ne!